Појачајмо концентрацију

Неурофидбек метода: Како научити мозак да се концентрише

Све учесталији проблем смањене пажње код деце може се успешно решити уз помоћ, у свету веома актуелне методе, неурофидбека.

Сваки учитељ без проблема може да у свом разреду идентификује барем једно дете које “не држи место”, које зна “да одлута”, да се “искључи”, које не успева да се сконцентрише и којем ниједан школски задатак није довољно занимљив

До сада се то махом решавало тиме што се учитељ пожали родитељу који затим самостално покушава да уведе систем кажњавања и награђивања за добра “постигнућа”, или се Корист од неурофидбека је препозната широм света као метода која помаже у раду са проблемима пажње, али и са напетошћу, са симптомима анксиозности и депресије, са проблемима са спавањем, мигренама и многим другим, евентуално, даље посаветује са психологом.

Међутим, иако код нас недовољно познат, неурофидбек полако али сигурно постаје све применљивија метода у раду са децом која имају проблема са пажњом.

Неурофидбек, као неинвазивна метода снимања електричне активности мозга, базира се на две претпоставке: електричне активности мозга одражавају одређена ментална стања и, друга, те активности се могу тренирати. Дакле, ради се о методи која ни на који начин не шкоди детету. Иако родитељи могу имати отпор ка томе да се дете повезује са машином која мери електричну активност мозга, малишанима је ова метода и више него занимљива јер они испред себе виде екран са различитим бојама и игрицама. Полако, деца уче како да усмеравају и одржавају пажњу и не знајући да на тај начин уче мозак да се концентрише.

Шта подразумева неурофидбек метода?
Као што се аутомобил вози различитим брзинама – на аутопуту и у градској вожњи или када се пусти на “лер”, тако и мозак има своје брзине, а када говоримо о њима – говоримо о можданим таласима.

Мождани таласи се најчешће сврставају у четири опсега фреквенција (учесталости) и ниједан опсег “није за бацање”. Сваки опсег има неку своју функцију у одређеним околностима: од делта таласа који су повезани на пример, са дубоким сном, преко тета који се јављају када смо поспани или у када одлутамо у сањарење, до алфа таласа који нам помажу да се опустимо али не успавамо, и до бета таласа који су повезани са стањима у којима смо концентрисани и спремни за решавање задатака. Наравно, шта амплитуде таласа различитих опсега фреквенција могу да представљају захтева много сложенију интерпретацију али стручно око зна да посматра како се таласи нивелишу по својим фреквенцијама и креирају слику много “шаренијег” менталног живота.

Како се тренирају мождани таласи?
Није свака брзина за сваку прилику. Онда када покушавате да будете концентрисани, тешко да ћете успети да се фокусирате ако вас “малтретирају” тета таласи. Онда када покушавате да се опустите, тешко да ће вам таласи, који су “доминантни” онда када решавате задатке, помагати да постигнете циљ.

Таласе неких фреквенци желимо да подстичемо, а неке желимо да пригушимо. Уз вођство терапеута, неурофидбек помаже детету да то научи да ради само, односно да достиже стање концентрације, односно усмерене пажње и да то стање одржава.

Зашто “фидбек”?
Дете за време трајања неурофидбека игра игрице које су подешене тако да бивају покренуте онда када дете успева да „успостави контролу“ над својим таласима. На тај начин постизање контроле се „награђује“ и дете временом учи како да регулише своје функционисање. Терапеут у исто време ради са дететом и на вештинама учења тако да постепено, оно што се јавља у изолованој ситуацији (на неурофидбек тренингу) ,почне да се генерализује и на друге животне ситуације (школу, кућу…).

Др Наташа Д. Чабаркапа, логопед