О Вуку Караџићу

• Живот:
  Вук С. Караџић рођен је 6. новембра 1787. године у Тршићу. Већ у најранијем детињству показао је склоност ка књизи, што је запазио његов рођак Јефто и он му је пружио прва знања. Први буквар из ког је Вук учио био је руски, јер српских у то време није било. Учио је сам. Са 8 година отац Стефан га је уписао у школу у Лозници, али је 1796. године завладала куга па је школа распуштена. Следеће Вуково училиште био је манастир Троноша. У пролеће 1804. године почео је први устанак, а пошто је Вук знао да чита и пише, постао је писар код Ђорђа Ћурчије, једног од устаничких вођа из Срема. Ћурчија исте године гине, тако да Вук у пролеће 1805. године одлази у Сремске Ксрловце. Учитељ, Лукијан Мушицки, одмах је запазио Вуков дар за језик и књижевност. У Карловцима је Вук остао до краја 1806. године па је отишао у Петрињу, крај Сиска, да усаврши немачки језик. С јесени 1807. године вратио се у ослобођену Србију и у Београду постаје писар у Правитељстујушћем совјету (највише тело устаничке власти). Већ следеће године уписује се у Велику школу (гимназију), међутим, убрзо одлази на лечење од реуме која се погоршавала и довела до згрчења леве ноге у колену, због чега је од своје 23. године морао да носи штулу и штаку.

• Значајна дела:
  Мала простонародна славенско-сербска пјеснарица(1814), Писменица сербскога језика по говору простога народа написана(1814), Српски рјечник и Српска граматика(1818), Српске народне приповијетке(1821. и 1853), Народне српске пјесме(1823. и 1833), Први српски буквар(1827), Народне српске пословице(1836), превод Новог завјета(1847), Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона(1849), Српске народне пјесме(1841,1845,1846, 1962. и 1965), Народне српске пословице и друге различите, као оне у обичај узете ријечи(1850), Српски рјечник-друго издање(1852).

• Победа:
  Вуков језик званично је ушао у школе и био прописан за школске уџбенике 1868. године, тј. четири године после Вукове смрти (7. фебруар 1864. година).